<--  | Матична страница  | Мапа  | Индекс  | Претрага

аутор Александар Миловац <aleksandar.milovac(at)gmail.com> О аутору: Александар Миловац је недавно дипломирао на Факултету техничких наука у Новом Саду, на Одсеку за елеткронику и телекомуникације. Први пут се са Linux-ом упознао 1999-те. Од пре две године користи искључиво Debian GNU/Linux. Садржај: Увод Шта да изаберем? Закључак Референце Образац за коментар у вези са овим чланком

Бавимо се електроником Резиме: Док сам био студент, а то није било тако давно, имао сам прилику да радим са комерцијалним програмским пакетима као што су: Protel, OrCAD и разним комерцијалним компајлерима. Међутим, када сам почетком 1999-те открио Linux, запитао сам се да ли би све то било могуће радити и на Linux-у. После четири године коришћења, могу са поносом рећи да јесте! Овај чланак ће вам открити како је то могуће. _________________ _________________ _________________

Увод

Linux је почео као хоби пројекат 1991. Међутим, ствари су се доста измениле од тад. Данас је Linux модеран вишекориснички, мултитаскинг оперативни систем, кога бије зао глас да је изузетно робустан и поуздан:) Ове чињенице су необично важне уколико сте електро инжењер или се електроником бавите из хобија, а желите да одрадите некакав посао на Linux машини.

Али најважнија ствар везана за Linux јесте чињеница да је он у потпуности пројекат отвореног кода. Какве везе има ово са електроником? Уколико сте инжењер који ради на неком пројекту, могли бисте узети у обзир Linux. Пошто вам GPL лиценца дозвољава да прикупљате туђе идеје или да ваше позајмљујете другима, можете користити делове кода који је неко већ написао и уштедети себи много времена. Тако се онда можете концентрисати само на развој хардвера - на пример.

Такође, Linux и други програми у оквиру заједнице отвореног кода, имају изузетну документацију и хвале вредан систем помоћи. Довољно је да контактирате аутора програма или да пратите неке од news група и саки проблем ће бити решен. Ово су само неке од предности коришћења Linux-а. Међутим, неки моји другови нису били одушевљени овим и запитали су ме: "Зашто би сада напустили оно што знамо јако добро и кренули у један непознат свет?" Можда су у праву, али то никада нећете сазнати уколико сами не пробате. Па, хајде да пробамо и видимо чега ту све има?

Шта да изаберем?

Свако ко је икада покушао да направи неку електронску справицу кренуо је са цртањем шеме, затим пројектовањем плочице и на крају склапањем истог тог уређаја. Захваљујући рачунарима, све ово данас можемо радити у пријатном окружењу наше собе уз пиво и чипс:) Свима су нам познати програми који се уобичајено користе за ове послове: Protel, OrCAD, Pcad... Међутим, они су једноставно неприступачни нама обичним корисницима (уколико не корисите нелегалан софтвер:)).

На сву срећу постоји програм који вам омогућава све то али без плаћања икакве накнаде. Име му је EAGLE. Овај програм развија фирма Cadsoftusa и он није доступан под условима GPL лиценце. Међутим, захваљујући људима из горепоменуте фирме, исти је могуће користити потпуно бесплатно, уз неколико ограничења, Плочице могу бити димензије 100х80 mm, и само са два слоја, али то и не мора бити озбиљно ограничење. После неколико месеци коришћења EAGLE-а, имам само речи хвале за њега. Програм је мален и не тако захтеван по питању меморије као што су то неки његови конкуренти. Требаће вам неко време да се навикнете на његову логику рада, али то и није тако тешко. Сам интерфејс је једноставан и прочишћен од свих непотребних детаља. Нарочито похваљујем део за рад са библиотекама, који је једноставан и веома близак памети (за разлику од неких других:)). Можете скокнути на њихов сајт и скинути најновију верзију, па се уверите сами.

Поред програма за овакву намену, постоје и они који се не користе код куће у свакодневној употреби, али су зато чести на универзитетима и у индустрији. Такав је и чувени Matlab. Он је практично стандард у нумеричкој анализи, дигиталној обради сигнала и моделовању система. Иако постоји и верзија за Linux - она је исувише скупа. Ако не желите да платите тај новац можете користити програм који се зове Scilab. Њега такође, можете користити бесплатно. Практично, он омогућава све што и Matlab: моделовање, нумеричкку анализу... Има командну синтаксу која је слична Matlab-овој. Он ради под X-ом, и биће вам потребна Tcl библиотека да бисте га инсталирали. Чак поседује и посебан модул Scicos, који представаља аналогију Matlab-овом Simulink-у.

Међутим, шта се дешава са микроконтролерима и сличним стварчицама? Да ли се и они могу користити под Linux-ом. Наравно! Linux је чувен по одличној подршци за разне језике. Можете писати програме за ваше омиљене микроконтролере, чак их можете и програмирати под Linux-ом. Нема потребе за скупим компајлерима и развојним окружењима - све се то може урадити уз помоћ Linux-а.

Ако програмирате разноразне микроконтролере, EEPROM-е и слично, препоручио бих вам програм PonyProg. Уз његову помоћ, и нешто мало одговарајућег хардвера, можете програмирати AVR-ове, PIC-еве, разне EEPROM-е. Он ради под X-ом и има једноставан и употребљив интерфејс.

Ако сте љубитељ искључиво AVR-ова, онда препоручујем програматор SP12. То је серијски програматор и употребљава се искључиво из конзоле. Долази са потребном шемом за прављење одговарајућег хардвера за програмирање. Ја сам га користио за неке пројекте на факултету и веома сам задовољан њиме. Наравно, он није и једини програматор за AVR-ове. Постоји много других програматора које можете користити - ово је само мој избор.

За све вас који сте љубитељи PIC-ева, ево нечег што ће вас обрадовати. Ја, наиме, користим Debian GNU/Linux на својој машини. Кад сам покренуо aptitude да видим шта има од софтвера за PIC-еве, наишао сам на две ствари. Први је асемблер за PIC-еве под називом picasm, а други симулатор за исте - picsim. Нисам нашао адресе сајтова где их можете набавити, али неће вам бити тешко да их потражите на Интернету под овим именом. Осим њих ту је и згодан програматор за PIC-еве, под називом Picprg. Програм је написао Брајан Лејн и можете га наћи на његовом сајту. Препоручујем га пре свега због једноставности употребе.

Пошто говоримо о електроници и Linux-у, ред је да споменем још неке занимљиве ствари. Наиме, пре неколико година Linux је неприметно ушао у област индустрије и мерне технике, као и тзв. embedded (не постоји одговарајући термин на српском) уређаја. Уколико имате потребу за развојем уређаја који захтевају рад у реалном времену, погледајте два најпознатија real time проширења Linux-а: RTLinux и RTAI. Оба су доступна под GPL-ом и веома су добро документовани.

Закључак

Ово је било кратко представљање бесплатног софтвера и софтвера који је доступан у облику изворног кода, којег можете користити за свакодневни рад уколико се бавите електроником. Ако размишљате о неким пословима везаним за електронику - размислите о Linux-у као вашој платформи за рад. Као што сте видели под њим постоји обиље програма које можете користити.

У последње четири године трагао сам за бесплатним програмима и оним који су отвореног кода, у нади да ћу уз помоћ њих заменити све комерцијалне програме које сам користио на факултету и код куће, а који су радили под Windows-ом. Успео сам то да урадим уз помоћ Linux-а. Међутим, и даље трагам за још бољим програмима, али је све то сада много лакше јер је ту Linux.

Референце

• Debian GNU/Linux дистрибуција
• Eagle
• Scilab
• PonyProg програматор
• SP12 програматор
• Picprg програматор
• RTLinux web страница
• RTAI web страница
• AVR-GCC компајлер
• LF чланак о AVR-у

Образац за коментар у вези са овим чланком

2005-03-27, generated by lfparser version 2.52